Zbog najavljenih padavina Grad Čačak i Opština Lučani podigli stepen pripravnosti na viši nivo

Upravo završeni ekipni šampionat Srbije u šahu protekao je u potpunoj dominaciji šahovskog kluba „Jelica Pep“ iz Goračića, kako u muškoj tako i u ženskoj konkurenciji.

Dame su ostvarile deset meč-pobeda uz samo jedan nerešen rezultat, u pretposlednjem kolu protiv trećeplasirane ekipe Rada i uz samo jedan pojedinačni poraz u četrdeset četiri odigrane partije. Teodora Injac, Adela Velikić, Tijana Blagojević i Marija Rakić Vulićević pojačane velikom nadom svetskog šaha, sedamnaestogodišnjom Nurđul Salimovom iz Bugarske, bile su ovaj put nepremostiva prepreka za sve na svom putu ka petoj tituli šampiona Srbije u poslednjih osam godina. Bez slabe tačke, uz sjajne rezultate na svakoj tabli, posebno raduje povratak šahu višestruke državne šampionke, Marije Rakić Vulićević. Trogodišnja pauza zbog poslovnih obaveza, a zatim zasnivanja porodice i rođenja deteta nije umanjila njene izvanredne šahovske sposobnosti.

Pobeda u muškoj konkurenciji ostvarena je, čini se, još lakše. Posle remija na startu protiv subotičkog Spartaka, momci su nanizali deset uzastopnih pobeda, pri čemu su u direktnim duelima prosto deklasirali ostale pretendente na titulu. Predvođeni iskusnim Borkijem Predojevićem i najmlađim srpskim velemajstorom Velimirom Ivićem, prvotimci Jelice, Marko Nenezić, Bojan Vučković, Mihajlo Radovanović, Milan Zajić i Boban Bogosavljević podsećali su na najfiniji satni mehanizam. Više od svega imponovala je lakoća kojom je Ivić ostvario sjajan rezultat na drugoj tabli i fišerovski rezultat Bobana Bogosavljevića koji je sa 10,5 osvojenih poena od jedanaest mogućih ostvario procentualno najbolji rezultat na obe lige. Poput Marije Rakić Vulićević i Boban Bogosavljević je povratnik, na neki način.

Odgovorna pozicija u gradskoj vladi Vršca ostavljala mu je malo vremena za aktivno bavljenje šahom ali je, očigledno, pojačala želju za igrom i on nas je podsetio na svoj raskošni talenat.

Foto: ŠSS

U oči pada da obe ekipe spadaju među najmlađe na ovim šampionatima i da okupljaju najperspektivnije mlade šahiste, pa koliko pobeda ovih ekipa izgleda logično, toliko i raduje istinske ljubitelje šaha. Ovi rezultati su zapravo kulminacija dugotrajnog i konstantnog napretka ovog kolektiva. A šta stoji iza kulisa?

Sve je počelo pre dvanaest godina susretom dva Dragačevca koji dele ljubav za kraj svojih predaka i ljubav prema šahovskoj igri. Tada su Dušan Cogoljević i Nebojša Baralić postavili kamen temeljac u izgradnji ovogodišeg trijumfa. Njihova saradnja u narednom periodu nije se ograničila samo na klub, već i na razvoj studentskog šaha, organizaciju međunarodnih šahovskih turnira, održavanje kultnog Sabora kumova, prevođenje velemajstora Suata Atalika iz turske u srpsku šahovsku federaciju kao i sprovođenja nebrojenih šahovskih manifestacija manjeg formata. Svaka od ovih delatnosti zaslužuje poseban članak pa ih ovom prilikom samo spominjemo.

Uz veliku pomoć Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, preduzimljivost i poslovno iskustvo Dušanovo kao i Nebojšine fantastične organizacione sposobnosti, krenuo je strelovit uspon. Već prve takmičarske godine, 2009. ostvaren je plasman ženske ekipe u I ligu i muške u II ligu. Tada se ovom dvojcu pridružio internacionalni majstor Jovan Todorović, uz ostale aktivnosti, kao stalni trener ženske ekipe. Na insistiranje Nebojše Baralića, aktivnoj igri se vraća internacionalni majstor Ivan Marković, vrhunski trener i nekada velika nada našeg šaha. Njegov doprinos ulasku muške ekipe u I ligu kao i njenoj organizaciji i formiranju u sadašnjem obliku bio je presudan. Još jedan povratak šahu iste godine, ovoga puta velemajstora Svetlane Prudnjikove, i dolazak evropske šampionke, Natalije Žukove iz Ukrajine rezultirao je prvom ženskom titulom, 2013. godine. Te pobede će se nastaviti i u naredne dve godine dok će se muška ekipa kaliti u elitnom takmičenju, dok ne stasa za najveće domete. Doprinos razvoju tima u ovom periodu dali su mnogi domaći i strani šahisti pri čemu je vršeno stalno podmlađivanje uz pomaganje razvoja najmlađih i najperspektivnijih.
Posmatrano iz ovog ugla, osvajanje šampionske titule je zaslužena nagrada za uloženi trud i organizaciju sistema koji funkcioniše u svim okolnostima.

Zlatiborske Novine / GZS