Najefikasniji igrač požeške Sloge: Poljoprivredom i basketom 3 x 3 „ubijam setu” zbog propuštene šanse za titulom

Fudbaleri Sloge iz Požege nekoliko su već godina unazad među najboljim timovima zapadne Srbije, ali na čudan način im zvanje najboljeg na kraju ipak izmakne.

Tako je i ove sezone, Sloboda iz Užica, koja je Slozi sve vreme do pred sam kraj gledala u leđa, prva prošla kroz cilj, ostavivši Požežane, koje su svi već videli kao šampione „Zapada”, razočarane i utučene.

Tim koji je dao 60 golova, čak 17 više od Užičana, na kraju se morao zadovoljiti utešnim drugim mestom, tražeći svoju šansu dogodine… i tako već nekoliko sezona.

O nesreći koja tim prati, svojim očekivanjima i planovima, ali i drugim stvarima i hobijima koji ga okupiraju, za Glas zapadne Srbije pričao je najefikasniji igrač požeške ekipe, Veljko Plazinić.

„Desetka” Sloge, rođen u Guči, igrač je starinskog kova, igra napad i u špicu, ali voli da kreira i stvara, da donese loptu i ne igra na „čekalicu”.

Upitan kada će Sloga „sačekati” titulu i plasman u Prvu ligu, Plazinić odgovara:

„Nesreća, nesreća, nesreća. Stalno se nešto ispreči, ja više ne mogu da verujem. Ne da nam se nešto. Prošle godine smo igrali baraž, imali isti broj bodova sa protivnikom, kao i ove, i opet ništa. Nismo uvek imali ni sportsku sreću, ponekad pomislim da smo u lavirintu i začaranom krugu – sve se nacrta tako da neće lopta u gol.”

Plazinić je najefikasniji fudbaler nesuđenog šampiona srpskog „Zapada”. On je i član idealnog tima cele lige, u prvih 11.

Navodi da su nakon ishoda čitave priče i epiloga sezone ljudi u klubu potišteni i pomalo razočarani i da treba motiva, želje i volje da se stvari „resetuju” te da u toj situaciji i ne želi još da razmišlja o nastavku karijere iako mu, kaže, ponude sa strane, ne manjkaju.

„Jednostavno, tako je. Ljudi koji vode klub su tu i dalje, mahom ulažu svoje pare, nije im lako. Iskren da budem, neku preteranu pomoć od lokalne samouprave ne dobijamo pa je situacija time još komplikovanija. Što se mene tiče, imam dve-tri ponude ali polako, videćemo”, kaže Plazinić.

Slobodno vreme gleda da iskoristi za druge aktivnosti u sportu ali i mimo sporta, podršku roditeljima koji se bave poljoprivredom itd.

„Kao rođeni Dragačevac i Lučanac naravno da idem i na Sabor trubača u Guči, kako drugačije? Ja sam tu u centru Guče. A sa bratom sam uzeo da pomažem roditeljima, ovde je kraj u kome ljudi žive od poljoprivrede, pa tako i mi, imamo krompir, maline. Sve sam savladao što treba i pomažem koliko mi obaveze dozvoljavaju”, navodi 30-godišnji napadač Sloge i ističe da zgusnut kalendar takmičenja, pripreme dva puta godišnje, uz svakodnevne treninge dvaput na dan, sprečavaju da se više posveti poljoprivrednoj proizvodnji.

Da li će svoje najzrelije i fudbalski najkvalitetnije godine provesti u Slozi i pomoći klubu da pređe u viši rang još ne zna, ali zna da je Sloga klub za koji navija i koji bezrezervno voli.

„Prvo lokal-patriotizam, Sloga na prvom mestu, a ovako sam zvezdaš ali nikako zagriženi”, zaključuje Veljko Plazinić, najbolji „fudbalski Požežanin”.

Stvar koja „leči rane” zbog još jedne propuštene šanse za titulom prvaka zapadne Srbije je i basket 3 x 3.

Kaže da ga rado igra sa prijateljima i bratom, „i voli možda i više od fudbala”.

Zlatiborske Novine / GZS