Fudbaleri Sloge iz Požege nekoliko su već godina unazad među najboljim timovima zapadne Srbije, ali na čudan način im zvanje najboljeg na kraju ipak izmakne.
Tako je i ove sezone, Sloboda iz Užica, koja je Slozi sve vreme do pred sam kraj gledala u leđa, prva prošla kroz cilj, ostavivši Požežane, koje su svi već videli kao šampione „Zapada”, razočarane i utučene.
Tim koji je dao 60 golova, čak 17 više od Užičana, na kraju se morao zadovoljiti utešnim drugim mestom, tražeći svoju šansu dogodine… i tako već nekoliko sezona.
O nesreći koja tim prati, svojim očekivanjima i planovima, ali i drugim stvarima i hobijima koji ga okupiraju, za Glas zapadne Srbije pričao je najefikasniji igrač požeške ekipe, Veljko Plazinić.
„Desetka” Sloge, rođen u Guči, igrač je starinskog kova, igra napad i u špicu, ali voli da kreira i stvara, da donese loptu i ne igra na „čekalicu”.
Upitan kada će Sloga „sačekati” titulu i plasman u Prvu ligu, Plazinić odgovara:
„Nesreća, nesreća, nesreća. Stalno se nešto ispreči, ja više ne mogu da verujem. Ne da nam se nešto. Prošle godine smo igrali baraž, imali isti broj bodova sa protivnikom, kao i ove, i opet ništa. Nismo uvek imali ni sportsku sreću, ponekad pomislim da smo u lavirintu i začaranom krugu – sve se nacrta tako da neće lopta u gol.”
Plazinić je najefikasniji fudbaler nesuđenog šampiona srpskog „Zapada”. On je i član idealnog tima cele lige, u prvih 11.
Navodi da su nakon ishoda čitave priče i epiloga sezone ljudi u klubu potišteni i pomalo razočarani i da treba motiva, želje i volje da se stvari „resetuju” te da u toj situaciji i ne želi još da razmišlja o nastavku karijere iako mu, kaže, ponude sa strane, ne manjkaju.
„Jednostavno, tako je. Ljudi koji vode klub su tu i dalje, mahom ulažu svoje pare, nije im lako. Iskren da budem, neku preteranu pomoć od lokalne samouprave ne dobijamo pa je situacija time još komplikovanija. Što se mene tiče, imam dve-tri ponude ali polako, videćemo”, kaže Plazinić.
Slobodno vreme gleda da iskoristi za druge aktivnosti u sportu ali i mimo sporta, podršku roditeljima koji se bave poljoprivredom itd.
„Kao rođeni Dragačevac i Lučanac naravno da idem i na Sabor trubača u Guči, kako drugačije? Ja sam tu u centru Guče. A sa bratom sam uzeo da pomažem roditeljima, ovde je kraj u kome ljudi žive od poljoprivrede, pa tako i mi, imamo krompir, maline. Sve sam savladao što treba i pomažem koliko mi obaveze dozvoljavaju”, navodi 30-godišnji napadač Sloge i ističe da zgusnut kalendar takmičenja, pripreme dva puta godišnje, uz svakodnevne treninge dvaput na dan, sprečavaju da se više posveti poljoprivrednoj proizvodnji.
Da li će svoje najzrelije i fudbalski najkvalitetnije godine provesti u Slozi i pomoći klubu da pređe u viši rang još ne zna, ali zna da je Sloga klub za koji navija i koji bezrezervno voli.
„Prvo lokal-patriotizam, Sloga na prvom mestu, a ovako sam zvezdaš ali nikako zagriženi”, zaključuje Veljko Plazinić, najbolji „fudbalski Požežanin”.
Stvar koja „leči rane” zbog još jedne propuštene šanse za titulom prvaka zapadne Srbije je i basket 3 x 3.
Kaže da ga rado igra sa prijateljima i bratom, „i voli možda i više od fudbala”.
Zlatiborske Novine / GZS