Preminuo književnik Joviša Slavković iz Guče

Jutros oko 06.30 časova, na školsku slavu Savindan, posle kraće i teške bolesti upokojio se u Gospodu velikan kulturnog, društvenog i umetničkog života Dragačeva, naš veliki prijatelj, saradnik i učitelj Joviša M. Slavković.

Joviša Slavković rođen je u Rtima (Dragačevski srez), 09.03.1938. godine, u porodičnoj zadruzi Momira Slavkovića.

Osnovnu školu završio je u rodnim Rtima i u Guči, dok je Gimnaziju završio u Čačku. Višu upravnu školu završava u Nišu. Takođe je završio čuvenu Školu rezervnih oficira – rod pešadija u Bileći, i stekao je čin rezervnog pešadijskog majora.

Ceo svoj radni vek proveo je u Dragačevu, kom je posvetio sva svoja dela i ceo stvaralački opus. Radio je kao tržišni i inspektor rada, sekretar OŠ u Guči, sekretar SIZ-a kuture i obrazovanja, sekretar Izvršnog saveta Skupštine opštine Lučani, direktor Doma kulture u Guči.

Jedan je od značajnih organizatora Dragačevskog Sabora trubača u Guči od Drugog Sabora 1962. godine.
U svom dugom i plodnom stvaralaštvu dobio je veliki broj značajnih društvenih priznanja od kojih se posebno ističu Vukova nagrada, Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Orden rada sa srebrnim vencem itd.

Bio je član Udruženja književnika Srbije.

Smrt ga je zatekla na mestu Predsednika skupštine Kulturno –prosvetne zajednice Dragačeva i Udruženja samoukih slikara i vajara Dragačeva.

Samostalno ili zajednički sa drugim slikarima izlagao je na preko 50 izložbi u zemlji i inostranstvu. Osnovni motovi njegovih zavičajnih slika bili su zanati, ljudi i predeli Dragačeva.

Autor je i koautor više desetina dela sa tematikom istorije, tradicije, običaja i kulture Dragačeva, pri čemu se posebno ističe delo „Stanovništvo Dragačeva od polovine XV do druge decenije XXI veka“ (izmenjeno i dopunjeno izdanje), te letopisi sela Više i Krivače, Lise, Kotraže, Pšanika, Belog Kamena i Vučkovice, „Drumovi Dragačeva“; „Dozivi i odzivi zvona“, „Šesdeset godina Dragačevskog sabora trubača u Guči“, „Guča kroz vekove“, „Vekovi Kaone i Vlasteljica“ .

Po svom karakteru i interesovanjima bio je do zadnjih meseci svog života onaj isti vredni, znatiželjni, bistri i duhoviti dečak koji je davnih godina bosonog iz Rtiju krenuo u Svet, da uči i stvara, ostavljajući iza sebe velika i neprolazna dela.

Iskren prijatelj, odličan sagovornik, realan, staložen i mudar, nije se libio da pravim imenom nazove stvari oko sebe, da pohvali ono što vredi, a kritikuje loše pojave. I kada je bio povređivan, a njegovo stvaralaštvo podcenjivano, brzo je opraštao i odgovarao još većim radom i novim delima koja su nam ostala za večnost. Radna etika i entuzijazam Joviše Slavkovića mogu služiti za primer budućim generacijama.

Jutros je naša drevna, zavetna dragačevska šuma izgubila još jedan svoj hrast-zapis, koji nije odoleo nemilosrdnim udarima vremena. Nakon jednog takvog, Nike Stojića, Jovišinog najboljeg prijatelja i saradnika, ostali smo i bez drugog gorostasa, koji je preko pola veka bdio nad društvenim i kulturnim životom naše male sredine. Korenje koje su ovi velikani ostavili za sobom živeće večno i iz njih će iznići nova stabla kako bi se sačuvala ta drevna dragačevska, zavetna šuma stvaralaštva i tradicije.

Još će mnogo vode proteći Rćanskom rijekom i Bjelicim dok Dragačevo ne bude iznedrilo stvaraoca Jovišine veličine.

Lučani Info / Radio D