Saopštenje za javnost: “MB Namenska”

Služba za odnose sa javnošću preduzeća „Milan Blagojević Namenska“ dostavila je dopis koji prenosimo u celosti:

Mi, radnici preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“, nas 1.340, prethodnih sedam dana izloženi smo do sada neviđenom medijskom linču od strane pojedinih novinara, kao i od ljudi na društvenim mrežama. „Lepljene“ su nam etikete „ljudskog otpada“, „ološa“, „zveri“, „bede“, stavljana nam je meta na čelo, suđeno nam je bez suđenja. I već smo osuđeni! Baš kao i naš generalni direktor. A, sve zbog toga što smo ustali da branimo našu koru hleba, onu kojom hranimo našu decu, naše porodice.

Da, tako je, srpska javnosti, u odbranu hleba, i odbranu pravde, a ne zato što smo ucenjeni ili prisiljeni na to. Jer, i ovaj linč koji preživljavamo, nam je dokazao ono što smo predosećali. Smrt našeg kolege, koga smo poštovali i voleli i za kim ostaje celovekovni žal, jer mi najbolje znamo kako je ostati bez kolege sa kojim smo do juče delili svaki bogovetni dan, je, nažalost, zloupotrebljena. Želimo i hoćemo da mislimo da iza svega stoji opozicija, neljudi, koji žele da obezglave našu fabriku, koju su nazvali „logor smrti“. Ne, srpska javnosti, ovo nije „logor“, ovo je organizacija puna života, u kojoj se posle roditelja zapošljavaju njihova deca, koja ima budućnost, i koja, pored svih nedaća koja ovih dana doživljava namenska industrija u Srbiji, beleži značajne rezultate u poslovanju, a sve zahvaljujući našem menadžmentu na čelu sa generalnim direktorom. To, očigledno, nekom ne odgovara.

Zarad istine, koju izgleda niko u našem slučaju ne želi da čuje, jer niko od novinara koji su bili najglasniji u ovom svojevrsnom linču nije se ni setio da pozove našu fabriku i čuje „drugu stranu“, ono što je, koliko znamo, osnov novinarske etike, ovim putem ćemo izneti činjenice o tragičnom događaju od 14. jula 2017. godine, kada su, nažalost, nastaradala dvojica naših kolega – Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Prema veštačenju Instituta za preventivu iz Novog Sada, čiji je nosilac dr Julije Cinkler, dipl. inž., a od 18. jula 2017. godine, u odeljku o utvrđenom činjeničnom stanju stoji da je do požara došlo u trenutku kada je jedan od naših kolega elektrokolicima dovezao buriće baruta do magacina, a potom pozvao kolegu da mu pomogne da skinu buriće: „Kod skidanja bureta došlo je do ispuštanja i pada istog te udara o betonsku podlogu (plato)… Otpadni barut (raketno gorivo) je na bazi nitroglicerina i nitroceluloze komercijalnog naziva „balistit“, koji se aktivirao usled udarca bureta o beton“. Posle ove rečenice mogli bismo da stavimo tačku, jer je jasno, nažalost, da je ljudski faktor izazvao požar. U izveštaju veštaka dalje se navodi da su „lična zaštitna sredstva (koja su imali radnici) u skladu sa važećim standardima“, te da su: „Priče o vatrootpornim odelima koje se prepliću kroz ceo predmet – fantazije. Vatrootporna odela koja bi izdržala plamen temperature 2.300 stepeni, kojim su bili izloženi povređeni, su skafandri, i u njima se ne može ni raditi niti normalno kretati“.

Na priču o tome da nesrećne kolege nisu imali nikakvu zaštitnu opremu, te da su gotovo goli i bosi šetali po fabričkom krugu, u kartonu o zaduženju ličnih zaštitnih sredstava stoji da je pokojni nam kolega Milivojević za tri godine, koliko je radio u fabrici, zadužio osam zaštitnih odela, a poslednje 4. juna 2017. godine.

Naglašavamo da za kompletnu proizvodnju naša fabrika ima razrađenu tehnologiju i sva potrebna pisana uputstva za bezbedno obavljanje poslova i unutrašnjeg transporta pri proizvodnji (propise rada, sertifikate i naredbe generalnog direktora, sa kojim su upoznati svi zaposleni, a svakog ponedeljka se vrši prorada propisa rada, kao i periodično testiranje od strane službe za zaštitu na radu).

Gde je ovde, pitamo se, krivica generalnog direktora? Koje mere bezbednosti on nije ispoštovao? Gde je tu naša krivica? Nas, koji smo odmah posle nesreće, dok je Milivojević ležao u postelji Vojno medicinske akademije, ponudili svoju kožu za transplantaciju, ali su nam lekari poručili da se kolega oporavlja, te da nije potrebno. Ovaj čin spominjemo ne da bismo se njime hvalili, već da podsetimo „neke“ ko su bile njegove kolege i ko su bile kolege njegovog sina onog trenutka kada nam je izgovorio: „Da Bog da svi doživeli moju sudbinu!“.

Posle svega što smo naveli, i što preživljavamo ovih dana, možemo samo da vam, srpska javnosti, obećamo da ćemo i dalje biti na strani istine. A, istina je da je naše preduzeće jedno od najuspešnijih, da će tako i ostati sve dok na njegovom čelu bude Radoš Milovanović, na čije ime naša fabrika, recimo, dobija avans od inostranih partnera, bez ikakve garancije. Poručujemo svima onima, koji su, kako smo bili svedoci prethodnih dana, rešeni da nas obezglave, dasvojim napadima samo pojačavate našu veru u generalnog direktora, koga ćemo braniti, jer branimo pravdu! Pravdu, koja će, nadamo se, izaći na videlo posle završenog suđenja.

Spremni smo da zarad te istine i pravde i dalje trpimo uvrede, koje se svakodnevno plasirajuu medijima i na društvenim mrežama, a svi vi koji verujete da tamo negde postoji grupa od „800 morbidnih, maloumnih, bezosećajnih, ludaka koja pljuje i vređa ljude koji su izgubili dete“, i svi vi koji želite da i tu grupu ljudi “zadesi ista sudbina” kao porodicu Milivojević, zapitajte se i zaplačite se nad SVOJOM morbidnošću, upravo sada.

Radnici preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“