Šta sve mogu žene sa planine: Gordana je i kuvarica i vodoinstalater – sve po potrebi

Sa osmehom na licu i sekirom na ramenima, Gordana Milinković, iz dragačevskog sela Gornji Dubac bije bitku sa životom i prirodom.

Iako je imala prilike da živi u gradu, ova žena vratila se u planinu kako bi sačuvala očevo ognjište. Vredna planinka nema dilemu – jer dom je tamo gde je srce!

“Moja najveća životna želja jeste da ovde u selu imam najveću kuću, može neko u gradu da mi pokloni i tri solitera, ne bih bila srećna kao na očevom imanju”, priča Gordana.

U porodici Milinković nema muške glave i Gordana u Gornjem Dubcu živi sa sestrom. Njih dve održavaju domaćinstvo, a vrlo često na njihovim ženskim plećima su i teški muški poslovi.

“Nije ni malo lako, morate biti i muško i žensko. Mi cepamo drva, popravljmo ogradu, krov, bile smo i vodoinstalateri i električari, sve po potrebi”, kaže kroz šalu ova vredna žena čiji težak život otkrivaju samo žuljevi na rukama.

Malobrojne komšije za Gordanu i njenu sestru imaju samo pohvalne reče i tvrde da su sposobnije i karakternije od većine muškaraca.

“Vredne su radnice, časne i poštene. One sve rade, održavju imanje, baštu, štalu, brinu oko stoke i obrađuju zemlju”, pohavlio je svoje rođake Ljubivoje Milinković.

Očev amanet je ispunila, sačuvala je kuću i okućnicu od propadanja, a ostalo je još samo da ispuni njegovu poslednju želju koja je ujedno i njen najveći životni san.

“Volela bih da nađem svog životnog saputnika, da imam porodicu i decu”, kaže Gordana.

Onaj muškarac koji Gordanu izabere za ženu sigurno će biti pravi srećnik, jer njegova žena em što će da kuva, i tešku drvenu ogradu može da popravi kao od šale.

RINA