Sušna i tužna godina za trubače

Orkestri sa juga Srbije mole Dragačevski sabor i državu za pomoć. U doba kad je trebalo da sviraju čočeke i kola na veseljima, mnogi trubači sa srpskoga juga sede sa suprugama i maštaju kako da prehrane brojnu čeljad.

Zbog virusa nema svirke, nema posla, nema para, nema čega nema – kaže za „Politiku” Bojan Ristić, kapelnik iz Vladičinog Hana, dvostruki pobednik sabora u Guči sa svojim orkestrom.

On je jedan od pokretača predloga kako da se u ovoj teškoj i za trubače sušnoj godini pomogne muzičarima sa srpskoga juga i tu molbu dostavio je upravi sabora, začetog 1961. godine, koji se ovog leta prvi put od tada neće održati zbog epidemije. Predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora, Milivoje Dolović, prosledio je trubačku molbu ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, navodeći:

„Opštini Lučani sa apelom za materijalnu pomoć obratili su se kapelnici trubačkih orkestara koji redovno učestvuju na Dragačevskom saboru u Guči. U dopisu detaljno obrazlažu uslove u kojima trenutno obitavaju i razloge zbog kojih traže materijalnu pomoć. Molim vas da razmotrite mogućnost za pomoć orkestrima i njihovim porodicama, pošto je tradicionalni sabor ove godine otkazan zbog epidemije.”

Nadali smo se i radovali ovogodišnjem saboru kao jedinom izvoru prihoda posle više meseci, ali smo otkazivanjem priredbe došli u neizdrživu situaciju, mnogi trubači danas ne znaju kako će prehraniti ukućane. U mnogim državama vlade pomažu umetnicima da prežive ovu katastrofu, a mi smo oslonjeni jedino na sabor u Guči koji nas okuplja 60 godina – ističe Bojan Ristić.

Trubači iz Vranja, Hana, Surdulice, Bojnika i Zagužanja sami su sastavili merila o tome ko bi mogao da traži pomoć za prehranu. To su trubači što u prethodne dve decenije imaju najmanje deset učešća na saboru, da su barem pet puta bili finalisti, da su najmanje jedared svirali u finalu u razdoblju 2016–2019 i da imaju bar jednu nagradu na finalu.

Sve ovo, naravno, trebalo bi da bude omogućeno našim prijateljima, trubačima iz užičkog kraja i Dragačeva koji su svirali na saboru, a sad su voljom prirode bez posla i prihoda – napominje Ristić.

Muzičari najbolje znaju da bez veselja nema zarade. Kad nema Sabora, u Guči neće biti ni doktora Baje. To je nadimak zavičajca dr Dušana Milivojevića (70) Baden Virtenberg koji je 40 prethodnih godina  uvek odsedao u sobi 205 gučkog hotela „Zlatna truba” i taj ključ vazda je bio ostavljen za njega. Hotel je 2011. morao da bude zatvoren zbog pada u stečaj, ali to nije obeshrabrilo doktora, pa je iz Nemačke pozvao Čačak i dopisnika „Politike” zamolio:

Ne znam kako, ali završi mi da ja spavam u mojoj sobi.

Sticajem okolnosti, sud je odoborio stečajnom upravniku da kuhinja i terasa hotela rade za vreme 51. sabora, pa nije bio problem primiti na konak i jednog gosta iz Nemačke.

Drži ordinaciju u glavnoj ulici Štutgarta, Keningštrase, i javio nam se iz Baden Virtenberga, razočaran:

Ove godine ni ja neću doći. Razumem da je ovo viša sila, ali šta da radim u Guči kad nema sabora? – kazao je dr Milivojević za naš list.

Lučani Info / Politika / Fo­to G. Ota­še­vić