U dragačevskom kraju počela je berba maline

U dragačevskom kraju počela je berba maline. Rod ovog izvoznog voća je, kako navode malinari, podbacio za nekih tridesetak, pa čak i do 40 odsto u poređenju sa prosečnim. Rodni potencijal “crvenog zlata” znatno je redukovao mraz, koji je sredinom aprila zakačio to područje. Ipak, kako smo se uverili na terenu, situacija se razlikuje od malinjaka do malinjaka, tako da će Dragačevci imati šarolike prinose, kada je reč o ovoj velikoj izvoznoj uzdanici srpske poljoprivrede. I kvalitet plodova je neujednačen, a proizvođači strahuju da će izuzetno visoke temperature dodatno umanjiti rod maline.

Nebojša Simeunović (42), iz Guče, malinarstvom se bavi još od dečačkih dana. Njegovi roditelji su još osamdesetih godina prošlog veka gajili malinu u ariljskom kraju, tako da je vrlo rano naučio sve o tom zahtevnom poslu. Gajili su ovu kulturu isključivo na površini koju su mogli porodično da oberu, na petnaestak do 20 ari, kako ne bi plaćali dopunsku radnu snagu.

To su bila zlatna vremena. Moji roditelji su 1984. godine od zarade na malini kupili traktor. Da bi se nabavio novi traktor 539 ili auto Lada Specijal, bilo je dovoljno da se ubere oko 2.500 kilograma maline. Tako nešto se nikada više neće ponoviti… Danas ljudi rade daleko veće površine, ali, uglavnom, ne mogu ništa specijalno da postignu. Od 2000. godine, srpsko malinarstvo stagnira, otkupna cena meline beleži velike oscilacije, tako da su proizvođači mnogo češće štetovali, nego što su videli vajdicu u ovom veoma zahtevnom poslu – objašnjava Simeunović.

MALINA PODBACILA ZBOG MRAZA

Nebojša ističe da je ove godine malina u Dragačevu podbacila zbog aprilskih mrazeva koji su njen rod umanjili za dvadesetak do 30 odsto u odnosu na prošlogodišnji:

Pretprošle godine je padao grad tačno na Ilindan, ubio je malinu u Guči, nismo imali šta da vežemo… I prošle godine nas je zakačio. Ipak, na ovoj našoj parceli smo ubrali 2.800 kilograma maline. Smatram da bi rod naše maline u normalnim okolnostima trebalo da bude od 3,5 do četiri tone.

Malina je u prošloj sezoni postigla solidnu cenu. Dobri poznavaoci ove problematike su najavili još pre početka berbe da će to voće i u ovoj sezoni postići dobru cenu. Proizvođači su ovu vest primili sa dozom nepoverenja, jer ih je otkupna cena ovog voća do sada mnogo puta iznenadila. I Nešo deli njihovo mišljenje:

Prošle godine smo imali 220 dinara po kilogramu prvoklasne maline. To je bila neka solidna cena, ali situacija se sada promenila. Sve je poskupelo, i đubrivo i hemija, za dvadesetak do 30 odsto, a skupo nam je i gorivo. Predajem malinu hladnjači Stanić u Guči i još uvek mi nije poznata cena. Govori se o nekoj akontnoj, od 260 dinara. U nekim drugim krajevima Srbije, malina se plaća po 350, pa čak i 380 dinara, pa se nadam da će njena cena rasti i u dragačevskom kraju. Jedno je sigurno, u ovoj sezoni kada je njen rod značajno umanjen, proizvođači bi trebalo da dobiju bolju otkupnu cenu zbog poskupljenja poljoprivrednog repromaterijala.

NEUJEDNAČENA CENA

Kako ističu u ovom dragačevskom domaćinstvu, najveći problem srpskog agrara je to što poljoprivredni proizvodi, uključujući i malinu, nemaju zagarantovanu cenu.

Sve bi bilo u redu kada bi neko mogao da nam kaže da će cena maline, recimo, u narednih pet godina biti ista. Onda bi svako od nas mogao da se posveti bezbrižno ovom poslu. Ovako, ulažemo i novac i rad na slepo. Stalno smo u neizvesnosti, strahujemo od vremenskih nepogoda, a paralelno sa tim i niskih otkupnih cena, jer nam i jedno i drugo može doneti velike gubitke. Mnogi su više puta odustajali od ovog posla, krčili malinjake, pa ih ponovo podizali u dobrim godinama koje su bivale sve ređe – kaže ovaj vredni Dragačevac, dok pogledom prelazi preko strme parcele od 25 ari, na kojoj se nalazi malinjak, a ni sam ne zna koliko puta je prešao preko nje, i uzduž i popreko, da bi valjano obavio posao.

NEDOSTATAK RADNE SNAGE SVE IZRAŽENIJI

Kako godine prolaze, proizvođači maline imaju sve više problema da obezbede radnu snagu za berbu. U dragačevskim selima je sve više staračkih domaćinstava, a omladina odlazi na školovanje, nakon čega se najčešće ne vraća u rodni kraj.

Kvalitetnih berača ima malo, a malina je terminska roba. Ranijih godina smo uspevali da sami obavimo berbu. Supruga je bila najbrža i najspretnija, ali sada, zbog zdravstvenih problema, u malinama može da bude samo u ranim jutarnjim satima. Starija ćerka se školovala u Čajetini i ostala da radi na Zlatiboru, pomaže nam ova mlađa koja ima 12 godina, a sin je još uvek mali. Zbog nedostatka radne snage, bili smo prinuđeni da 50 ari maline u Gornjoj Kravarici ustupimo ljudima koji mogu da je oberu. Naše će biti 20 odsto roda, bolje je i tako nego da nam malina propadne. Malinjak u Guči za sada beremo sami, ali ćemo u jeku sezone angažovati još dva radnika, kako bismo berbu izneli do kraja – kaže naš sagovornik.

Dnevnice berača su od 3.000 do 3.500 dinara, ali, kako koja godina prolazi, sezonci se sve teže nalaze, kažu Simeunovići.

Lučani Info / Čačanski glas / V. Stepanović