Za lučanca Sašu Đurića, sport je nauka, ljubav i životni poziv

Od svoje desete godine Saša Đurić trenira odbojku, bilo je pokušaja i u fudbalu, ali ne previše uspešnih. Kako tvrdi, za njega su treninzi bili ono što su današnjoj deci igrice i računar, a to interesovanje ga je kasnije odvelo daleko od Lučana u kojima je odrastao.

Prvi uspesi sa tadašnjim OK Lučani dali su mu podstrek i motivaciju da se ozbiljno bavi sportom, jer je već kao dete bio deo tima koji je osvojio državno prvenstvo u odbojci. Iste godine, sa školskom ekipom osvojio je zlatnu medalju na školskim olimpijskim igrama, pa i ne čudi što se kasnije tokom školovanja opredelio za studije na Fakultetu za sport i fiizičke aktivnosti.Osnovne studije završava kao student sa najvišom prosečnom ocenom u generaciji, a onda se opredeljuje da ide dalje, gde stiče titulu jedanog od najmlađih doktora nauka na fakultetu.

Za vreme studija rešio je da se oproba kao trener pa je radio u više škola odbojke sa kojima osvaja medalje. Uporedo sa tim radio je u Metodičko-istraživačkoj laboratoriji na fakultetu gde je studirao, a 2017. godine je proglašen i za najboljeg trenera Srbije u kategoriji pionirki od strane Odbojkaškog saveza Srbije.Nakon toga usledila je ponuda da kao trener preuzme ženski odbojkaški klub “Logatec” u Sloveniji. Ekipa se uz pomoć ovog doktora za sport za 2 godine plasirala iz treće u prvu ligu takmičenja, ali to nije sve. Saša pored toga što je trener radi i na “Fakultetu za šport” u Ljubljani kao istraživač i saradnik na predmetu odbojka, što svakako opravdava naslov teksta da je za njega sport nauka.

Biografija ovog tridesetjednogodišnjeg momka je prepuna uspeha i raznovrsna, a on kaže da se sve do sada isplatilo, jer svaki pojedinac treba da radi na sebi isključivo zbog sebe samog, a kao produkt uloženog dolazi rezultat. Sve što je do sada prošao Saša ne doživljava kao žrtvu nego kao oblikovanje ličnosti… “Jer svaki put kada izađeš iz zone konfora znaš da napreduješ”, dodaje ovaj uspešni momak.Đurić je svakako na uzlaznoj putanji, a za 10 godina kaže da sebe vidi kao ostvarenu osobu. Jedan pravac mu je nauka, a drugi posao uspešnog trenera, sada je na raskrsnici, a sebi daje vreme da odluči.Sve dok gradi svoj put u inostranstvu osvrće se na Lučane, svoje detinjstvo, prijatelje…kako kaže danas se mnogo toga promenilo pogotovu način odrastanja dece, iako on nije davno bio dete. Gledajući decu koja žive u virtuelnom svetu smatra da roditeljima treba poslati poruku koja glasi: “Zarazite svoje mališane sportom i biće dobri ljudi, a vremena za virtuelni svet će uvek imati jer je to svakako na dohvat ruke”.

Lučani Info / Zapadne info